Проф. Павловић је одржао и уводно излагање, после кога је већи број учесника узео учешће у дискусији. После опсежне дискусије, сви учесници су јединствено закључили:
- - Угаљ је доминантни необновљиви примарни енергент и основа за енергетску независност Републике Србије. Прихваћени процес оправдане енергетске транзиције треба сагледавати реално и са умереним и усклађеним прелазом на обновљиве ресурсе са објективним сагледавањем њиховог обима, временског искоришћења и стабилности производње електричне енергије;
- - Резерве угља Републике Србије су довољне за сигурно снабдевање постојећих и нових заменских термоелектрана до краја овог века, а у складу са сугерисаном енергетском транзицијом и смањењем емисије гасова са ефектом стаклене баште за 9,8% до 2030. године у односу на ниво из 1990. године (Париски споразум), али наравно само у сектору производње електричне енергије;
- - Пројектовани технолошки процеси експлоатације угља испуњавају услове одрживог развоја са економског, еколошког и социјалног аспекта, укључујући и зацртану декарбонизацију;
- - Да би се у пракси у потпуности остварили сви предуслови одрживог развоја, извршило започето отварање и планиране динамике развоја површинских копова, обезбедиле количине, квалитет и неопходне стратешке годишње експлоатационе резерве угља и спроводила активнија ремедијација одлагалишта, потребно је хитно извршити актуелизацију инвестиционо-техничке документације и планиране инвестиције реализовати у потпуности, како по обиму, тако и динамички;
- - Последња светска енергетска криза, проистекла између осталог и због преоптимистичких стратегија енергетске транзиције, указује на неминовност коришћења угља за добијање електричне енергије у даљем дугорочном периоду. Иако се нагло мења нарушени и угрожени статус угља, као најравномерније расподељеног, најстабилнијег и најефтинијег примарног ресурса енергије у свету и најзначајнијег дела укупног сектора енергетике, неопходно је заједно са свим заинтересованим странама уложити веће напоре за боље информисање јавности о стању и стратешком значају одрживе експлоатације угља и његовом учешћу у енергетском миксу државе;
- - Потребно је да струковна удружења обезбеде већи утицај рударских експерата из привредних и образовних организација и струковних удружења на стратешке одлуке државе у вези сектора енергетике и угља;
- - Неопходно је, на свим нивоима власти али и у друштву у целини, о одрживој производњи електричне енергије водити искључиво стручне расправе, имајући у виду објективне и реалне критеријуме одрживе производње електричне енергије, како за фосилне изворе примарне енергије, тако и за обновљиве изворе;
Како се наведени закључци односе на цео сектор угља у региону, а у њиховом доношењу учествовали су и колеге из Угљевика, Гацка и Пљеваља, договорено је да се формира регионална ГРУПА ЗА УГАЉ.
Групу за угаљ би чинили стручњаци и чланови струковних удружења из земаља Југоисточне Европе без чланица ЕУ. Циљ Радне групе за угаљ био би да стручно и аргументовано утиче на све одлуке које се односе на сектор угља као извор примарне енергије, али и да у јавности промовише стање и значај одрживе експлоатације угља као, и даље најзначајнијег и све више запостављеног дела сектора енергетике.
