9. МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА УГАЉ 2019

Свечаном отварању конференције председавали су су проф. др Владимир Павловић (председник Међународног научног одбора конференције), доц. др Томислав Шубарановић (председник Савеза инжењера рударства и геологије Србије) и проф. др Carsten Drebenstedt (председник Савеза рударских инжењера Немачке).

Присутнима се прво обратио помоћник министра за рударство и енергетику Републике Србије Г-дин Иван Јанковић, дипл. инж. рударства. Прво је испред ресорног министарства и у своје име поздравио све присутне.

Нагласио је да му је драго што види да су се у великом броју окупили еминенти експерти из рударства и геологије, из земље и иностранства. Такође је истакао и да му је нарочито драго да види велики број колега из Електропривреде Србије, РБ Колубара и ТЕ-КО Костолац, који се и баве експлоатацијом угља, а који је најзначајнији енергент у Републици Србији.

Рекао је да се Министарство рударства и енергетике свим расположивим снагама бори како би Република Србија испунила захтеве ЕУ, односно како би до 2021. године обезбедила 27% потрошње електричне енергије из обновљивих извора. Успева се у томе, а као прилог томе говори отварање ветропаркова, као и изградња нових хидроелектрана.

Такође, поменуо је и да се Министарство рударства и енергетике домаћински опходи према производњи угља, односно да се залаже за одрживо управљање експлоатацијом угља. Навео је да угаљ за Републику Србију представља најзначајнију сопствену стратешку енергетску сировину, као и да је угаљ велики потенцијал за друштвено-економски и привредни развој Електропривреде Србије и саме Републике Србије.

Захвалио се организаторима што улажу огромне напоре и успевају да девети пут у последњих 18 година организују ову међународну конференцију, на којој ће се видети бројни реферати из области истраживања и експлоатације угља, како у републици Србији, тако и у окружењу, а богами и водећим земљама Света.

На крају је испред ресорног министарства присутнима пожелео угодан боравак на Златибору и успешан рад на 9. Међународној конференцији УГАЉ 2019, чиме је уједно и отворио конференцију.

Рекао је да су ресурси угља од изузетног значаја за развој енергетике и укупну економију републике Србије, као и да су најзначајнији домаћи енергетски потенцијал, јер у структури укупних резерви примарне енергије учествују са око 85%. Поменуо је и да се најзначајнији ресурси угља налазе у Колубарском и Костолачком басену, из којих се површинском експлоатацијом добија око 40 милиона тона угља годишње, на основу којих термоелектране годишње произведу око 4.300 MW електричне енергије. Поновио је да сигурна и стабилна производња угља из басена ЕПС представља кључни ослонац и предуслов у остваривању биланса производње електричне енергије, енергетску безбедност и развојни потенцијал Републике Србије. На крају се осврнуо и на то да дугорочни програми развоја енергетике у Европи и Свету указују да је одрживо снабдевање енергијом и излаз из глобалног сиромаштва, засновано на угљу као светски највећем, најефтинијем и равномерно најраспрострањенијем извору примарне енергије.

Председник Савеза рударских инжењера Немачке, проф. др Carsten Drebenstedt је након поздрављања присутних, говорио о статусу производње угља у Немачкој.

Проф. Drebenstedt је рекао да jе у Немачкој 2018. године произведено 180 милиона тона лигнита. Осврнуо се на примарну потрошњу електричне енергије од 1990. године до краја 2018. године, где је лигнит 1990. године учествовао са 21%, док је у 2018. години учествовао са 11%. Супротно лигниту је учешће гаса (са 15 на 24%) и зелене енергије (са 1 на 14%). Такође, поменуо је да се производња лигнита од преко 400 милиона тона (1982-1989. година) свела на 180 милиона тона (од 2000. године).

Проф. др Владислав Кецојевић са West Virginia University (САД) такође је поздравио присутне, а затим је дао приказ производње угља у САД у последњих десет година.

Проф. Кецојевић је рекао да је 2008. године угаљ учествовао са 49,8% у производњи електричне енергије у САД, док је гас учествовао са 20%, а обновљиви извосри са 2,5%. У наредних 10 година, учешће угља у производњи електричне енергије је контантно опадало, тако да је у 2018. години износило 27,8%. Међутим, учешће гаса је постепено расло, па је у 2018. години износило 35,4%. И учешће необновљивих извора је расло, па је у 2018. години износило 10,3%. Навео је да је струја најефтинија у Аргентини (0,01 $ по 1 kWh), а најскупља у Немачкој (0,33 $ по 1 kWh). У САД цена струје износи 0,13 $ по 1 kWh. Током 2008. године у САД је произведено 1.063 милиона тона угља (1.435 рудника), док је 2018. године произведено 685 милиона тона (666 рудника). У периоду од последњих 10 година у САД је затворено 769 рудника угља. Проф. Кецојевић је рекао да се рудници угља у САД затварају због доступности јефтиног природног гаса, повећања удела обновљиве енергије и смањења емисије штетних гасова. На крају је навео да угаљ САД омогућава енергетску независност, јер постоје велике количине резерви.

Stiven Frankland, дипл. инж. рударства из Велике Британије говорио је о техничкој процени вредновању пројеката рудника угља, док је Павлоудакис Ф. из Грчке говорио о економској и социјалној процени утицаја декарбонизације на подручју рударског басена угља Птоломеј у Грчкој. Проф. Павел Рибар са Универзитета у Кошицама из Словачке говорио је о рударском туризму, као и конверзији лежишта минералних сировина за потребе рударског туризма.

У току два радна дана одржано је око 35 усмених презентација научних и стручних радова. У пратећем програму Конференције, путем презентација и излагања, учешће је узело више домаћих и иностраних произвођача опреме и софтверских, хардверских и технолошких решења у области рударства и геологије.

У оквиру Конференције одржан је и Округли сто са темом Изазови одрживог развоја експлоатације угља. Радом Округлог стола руководио је проф. Владимир Павловић, који је на самом почетку и одржао презентацију. После презентације, велики број учесника је дискутовао.

На крају су се сви учесници заједнички сложили да у односу на одрживу експлоатацију угља постоји низ проблема везаних за веома променљиве еколошке, економске и социјалне компоненте које би учесници у процесу морали усаглашено и заједничким напорима да решавају, и то пре свега кроз:

• - повећање ефикасности на свим нивоима,
• - достизањем све веће компетентности рударских стручњака кроз размену искустава, усавршавања и обнављања лиценци,
• - подизање нивоа утицаја и активности Савеза инжењера рударства и геологије Србије и других струковних организација на стратешке привредне одлуке,
• - повећањо ангажовање у медијима ради упознавања становништва о значају минералних сировина и рударства за развој земље,
• - стратешке промене у законској регулативи у односу на необновљивост ресурса минералних сировина, енергетску стабилност и независност, социјалну и економску политику и утицај на животну средину,
• - уједначавање критеријума одрживе производње електричне енергије, како за фосилне изворе примарне енергије, тако и за обновљиве изворе.

Са ове Конференције штампан је Зборник апстраката, као и објављен Зборник радова на ЦД-у, у којима је објављено 39 научних и стручних радова из области геологије, рударства, заштите животне средине и менаџмента, а везано за угаљ.